Gladovanje i zdravlje: Šta nauka i iskustva govore

Gladovanje je tema koja uvek izaziva brojne debate. Dok neki tvrde da predstavlja prirodni način čišćenja organizma, drugi upozoravaju na potencijalne opasnosti. U ovom članku ćemo detaljnije razmotriti šta se zapravo dešava sa telom tokom gladovanja i da li postoje dokazane zdravstvene prednosti.

Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo redovnom ishranom. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. U ovoj fazi počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam prelazi na korišćenje vlastitih tkiva kao izvora energije.

Prema brojnim ispitivanjima, organizam prvo sagoreva sve što je "loše" - bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Ovo se može posmatrati kao prirodni metod podmlađivanja bez upotrebe lekova. Štaviše, vitalni organi poput mozga, srca i žlezda sa unutrašnjim izlučivanjem ostaju potpuno zaštićeni tokom ovog procesa.

Proces obnove ćelija tokom gladovanja

Jedan od najinteresantnijih efekata gladovanja je stimulacija izgradnje novih ćelija. Ovo se dešava zahvaljujući proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju. Aminokiseline, gradivne jedinice proteina, oslobađaju se iz razgrađenih ćelija i ponovo se koriste za izgradnju novih.

Različiti stavovi o gladovanju

Postoje različiti stavovi o korisnosti gladovanja:

Pristalice gladovanja

Oni koji podržavaju gladovanje ističu sledeće prednosti:

• Detoksikacija organizma
• Poboljšanje metabolizma
• Gubitak viška kilograma
• Poboljšanje osećaja pokretljivosti i tonusa mišića
• Pad nivoa šećera u krvi, što je posebno korisno za gojazne osobe

Protivnici gladovanja

S druge strane, protivnici gladovanja ističu sledeće probleme:

• Stres za organizam, posebno endokrini sistem
• Rizik od aktiviranja pritajenih bolesti ili parazita
• Potencijalni pad imuniteta
• Mogućnost nastanka gastritisa zbog dejstva želudačne kiseline na sluzokožu

Umeren pristup - intermittent fasting

Mnogi stručnjaci se slažu da umeren oblik gladovanja, poznat kao intermittent fasting (povremeni post), može imati pozitivne efekte. Ovo podrazumeva ograničenje unosa hrane na određeni vremenski period tokom dana, na primer:

• 16 sati gladovanja i 8 sati unosa hrane
• 18 sati gladovanja i 6 sati unosa hrane
• Jedan obrok dnevno (OMAD - One Meal A Day)

Brojni ljudi koji su primenjivali ovakav režim ističu poboljšano opšte stanje, gubitak viška kilograma i povećanu energiju.

Šećerno gladovanje i keto dijeta

Posebna vrsta gladovanja je tzv. "šećerno gladovanje", koje podrazumeva izbacivanje jednostavnih šećera iz ishrane. Sličan efekat ima i keto dijeta, gde organizam u nedostatku ugljenih hidrata prelazi na sagorevanje masti.

Važno je napomenuti da bi svaka promena ishrane trebala biti postupna i prilagođena individualnim potrebama organizma.

Religijski post vs. gladovanje

Treba razlikovati potpuno gladovanje od religijskog posta. Tradicionalni verski postovi obično podrazumevaju izbegavanje određenih vrsta hrane (npr. životinjskih proizvoda), ali ne i potpuno odricanje od hrane. Međutim, neki kritičari ističu da i tradicionalni postovi mogu biti nezdravi ako se zasnivaju na unosu velikih količina testenine, orašastih plodova i šećera.

Zaključak

Iako postoje brojna iskustva ljudi koji tvrde da im je gladovanje pomoglo, važno je pristupiti ovoj temi sa oprezom. Svaki organizam je jedinstven i ono što jednom čoveku može pomoći, drugome može naškoditi. Umerenost i pažljivo praćenje reakcija sopstvenog tela su ključni.

Ako razmišljate o gladovanju, preporučuje se konsultacija sa stručnim licem i postepeno uvodenje bilo kakvih promena u ishrani.