Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i vitalnost

U potrazi za idealnim načinom ishrane koji će trajno rešiti problem viška kilograma, mnogi se okreću različitim dietama koje često podrazumevaju stroga ograničenja, brojanje kalorija i konstantnu glad. Međutim, postoji jedan pristup koji se ne temelji na ograničavanju, već na sinhronizaciji sa prirodnim ritmovima našeg tela - hrononutricija. Ova medicinska disciplina, koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima, nudi potpuno novu perspektivu na način na koji se hranimo.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Hrononutricija polazi od pretpostavke da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Suština ove discipline leži u saznanju da nije isto u koje doba dana jedemo određenu vrstu hrane. Naš organizam je programiran da u određeno vreme dana najbolje vari i koristi određene namirnice, što direktno zavisi od ritma lučenja hormona i enzima.

Ako uzimamo namirnice u vreme kada im nije "vreme", zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju kada se one prirodno odmaraju. Posledica ovakvog ponašanja je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela. Upravo ovakvi problemi se često pokušavaju rešiti različitim procedurama kao što je liposukcija, lipoliza ili dermolipektomija, ali hrononutricija nudi prirodniji i trajniji pristup.

Osnovni principi hrononutricije

Za razliku od većine dijeta, u hrononutritivnom režimu ne postoje ograničenja u količini namirnica, ne postoji brojanje kalorija i nema spiskova recepata po danima. Umesto toga, fokus je na vremenu konzumiranja obroka i pravilnom kombinaciji namirnica. Evo osnovnih principa:

Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata. Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana, od 8 ujutro do 20 časova.

Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina.

Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju. Vreme kada je ova kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro, kada je aktivnost enzima veoma značajna i ne postoji kompeticija u varenju.

Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka. Slatkiši se ne smeju jesti uveče, dok se hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu najkasnije do 15 časova.

Doručak - najvažniji obrok u danu

Prema hrononutriciji, izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune.

Idealni hronodoručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije.

Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri (med, običan šećer), voće ili desert. Nikad uz doručak! Ovo je vreme kada možete da pojedete i ono što se obično smatra "grekomicama" - pitu, burek, tost sa šunkom i sirom - jer će vaš organizam u jutarnjim satima najbolje iskoristiti tu energiju.

Ručak - punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija i taj obrok ne bi trebalo preskakati. Često se dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane, što direktno vodi ka gojenju.

Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, i nikad - baš nikad - ne pojesti desert odmah posle obroka. Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak), ali ne u kombinaciji sa ugljenim hidratima.

U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom kao i meso u kombinaciji sa testeninama.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija. Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih.

Užina - slatki trenutak u pravom trenutku

Slatkiši i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova (zimska računanja vremena), odnosno između 17 i 19 časova (po letnjem računanju vremena).

U tom periodu organizam najbolje podnosi unos šećera i može ih adekvatno iskoristiti bez rizika od taloženja masnih naslaga. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatkiš i glikemijski indeks. Na primer, unošenjem kuvane šargarepe ili celera podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže, dok se drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Večera - prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koje su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe kao što su skuša, losos, som). Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate.

Testiranje netolerancije na hranu

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučuje se obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Ovaj test omogućava personalizovan pristup ishrani koji uzima u obzir individualne potrebe i specifičnosti svakog organizma. Dokazano je da određena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Na primer, dokazano je da suviše kuvanog povrća u ishrani (šargarepa, celer, cvekla, paškanat, boranija, krompir) dovodi do pojave širokih kukova; suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša; mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice.

Hrononutricija i estetske procedure

Iako hrononutricija može značajno pomoći u uklanjanju masnih naslaga, ponekad su potrebne dodatne mere za postizanje željenog izgleda. Procedure kao što su anticelulit masaža, liposukcija, lipoliza ili dermolipektomija mogu biti korisne za rešavanje specifičnih problema.

Anticelulit masaža i anti-celulit masaža su posebne tehnike koje pomažu u poboljšanju cirkulacije i razbijanju masnih naslaga. Različite vrste anticelulit masaži, anti-celulit masažama i anti celulit masaže mogu biti deo tretmana za poboljšanje izgleda kože. Korišćenje anticelulit masažom ili anti-celulit masažom može doprineti boljim rezultatima kada se kombinuje sa pravilnom ishranom.

Za one koji razmišljaju o hirurškim intervencijama, liposukcija predstavlja direktan način za uklanjanje masnih naslaga, dok lipoliza koristi hemijske supstance za razgradnju masnih ćelija. Dermolipektomija je složenija procedura koja podrazumeva uklanjanje masnih naslaga zajedno sa viškom kože. Lipotransfer je još jedna opcija koja podrazumeva premeštanje vlastitih masnih naslaga u druge delove tela gde su potrebne.

Iskustva sa hrononutricijom

Mnogi koji su probali hrononutriciju ističu da im je ovaj način ishrane doneo telo kakvo su oduvek želeli, bez gladovanja i prevelikog odricanja. Kao što jedna osoba kaže: "Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo."

Ova ishrana se ne doživljava kao dijeta, već kao pravilna kombinacija hrane. Ona omogućava gubitak kilograma bez osećaja lišavanja, jer znate da možete jesti skoro sve - samo u određeno vreme. Psihološki aspekt je veoma bitan: kada znate da možete jesti i slatkiše, samo u određeno doba dana, prestajete da imate konstantnu žudnju za njima.

Osobe koje primenjuju hrononutriciju često ističu poboljšanje energije, bolje varenje, povoljan uticaj na nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi, kao i anti-aging efekte - podmlađivanje organizma i poboljšanje izgleda kože.

Zaključak

Hrononutricija predstavlja revolucionaran pristup ishrani koji se ne temelji na ograničavanju, već na poštovanju prirodnih ritmova našeg tela. Umesto da se borite protiv svog organizma, učite da sarađujete sa njim. Ovaj način ishrane omogućava ne samo gubitak viška kilograma već i postizanje optimalnog zdravlja i vitalnosti.

Kroz pravilno vreme obroka i kombinaciju namirnica, možete postići rezultate koji se održavaju dugoročno, bez oscilacija u težini i osećaja lišavanja. Bez