Nacionalni park Mljet: Raj za jedriličare i avanturiste

Vodjeni pravim poznavaocima, dotakli smo bar najosnovnije karte za Nacionalni park Mljet. Čuvam ih ne zbog štednje novca, već da me podsete da u roku od godinu dana ponovo oplovim ovo čarobno ostrvo i vidim kako izgleda obala na drugom kraju, posvećujem mu malo više vremena.

Putovanje do ostrva Svete Marije

Vožnja brodićem prema ostrvu Svete Marije traje nekih 10-ak minuta, ali da bismo bolje videli i nešto snimili, nastala je trka već pri ulasku. Stranci su požurili u kabinu da zauzmu udobne stolice i ništa nisu videli sa desne strane. Našli smo se na par vila i uopšte ta strana nije nešto načičkana kućama, dok se levo u daljini nalazi malo veće mesto.

Autobuska linija koja spaja Veliko jezero sa morem i ta kombinacija poluslanog jezera i slanog mora uz mnoštvo drveća daje poseban šmek celom tom delu ostrva. Leva strana, gledajući iz prilaza ostrvčetu u jezeru, već otkriva Svete Marije.

Prirodne lepote Mljeta

Mljet je inače poznat po jezerima koja su nastala pre 10.000 godina nakon ledenog doba. Videli smo samo dva - Veliko i Malo jezero, i jedan prelepi deo gde se iz Velikog jezera uliva reka u more.

Zabranjen je ribolov u jezerima, a skoro da ribice možete rukom uhvatiti. Moramo im priznati da su znali da uredi sve staze oko oba jezera - svuda postoje oznake i za bicikliste, planinare i hajkere. Vatrogasna oprema pokriva ceo kraj, što i ne čudi jer čak i na mnogo manje naseljenim ostrvcima pružena su creva za vodu i postavljeni aparati za gašenje.

Samostan Svete Marije

Crkva Svete Marije, spomenik i deo samostanskog prizemlja, potiče iz dvanaestog veka. U XIII-XIV veku nadograđen je sprat, a u XV-XVI veku dograđeno je predvorje. Zvonik je zbog gusarskih napada pretvoren u obrambenu kulu.

Od nekada bogate opreme crkve i samostana sačuvalo se vrlo malo predmeta. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. ukinula sve benediktinske samostane na području već ukinute Dubrovačke republike. Imovinu su tada dobili redovnici Školopi, a oni su je 1854. dali Isusovcima. Kako je ustvari sve bilo školska imovina, 1872. se predaje državi.

Gastronomski doživljaji

Prvo na šta nailazimo je, naravno, čuveni restoran Melite, nazvan po starom rimskom imenu Mljeta. Kažu da je poznat po dalmatinskoj kuhinji, ali i po bezobrazno skupoj usluzi, što smo ubrzo shvatili. Razumemo da se sve dovozi brodovima, ali nigde gde smo stali nisu bile takve cene, počev od obične vode, piva pa nadalje.

Ipak, nas je čekala rajska večera u Pomeni pa se nismo nešto ni uzrujavali, iako smo bili jako žedni od sunca i pešačenja. Naravoučenije: nositi sa sobom bar flašicu vode.

Lastovo - Sledeća destinacija

Otvaramo more, sunce, dobar vetar i plovimo ka Lastovu. Da biste imali predstavu o prostoru i lokaciji okolnih ostrva, evo jedan deo mape. Očekuje nas dug put (relativno).

Nasla karte, jedna 20 kuna što dodje manje od 3 evra. Idemo usporeno pored obale i posmatramo promene na vegetaciji - sve zelenije i zelenije. Goriva nam polako nestaje i krajnje je vreme da nahranimo Linu.

Zaključna razmišljanja

Davno, nešto više od godinu dana kada sam počeo da pišem na ovoj temi, mislio sam malo ćemo da časkamo o jedrenju. Ali evo, prošlo je nešto više od godinu dana i 20.000 pregleda. Nadam se da sam bio korektan i dočarao deo Jadrana na svoj način.

Ono što me lično oduševljavalo po grčkim ostrvima, a verujem i mnoge naše turiste tamo, našla sam čak i ovde. Nikad nisam uspela da "ukradem" bogumilu, ali ne znači da neću jednog dana. Kažu, valja se i doneti kući.

Polako se spušta noć i krećemo u brzi obilazak Polača. U uvali su već ukotvljene razne jedrilice i jahte. Na jedrilicama koje ostaju noću privezane u sred neke uvale takođe se odvija život. Svako može da se ponaša i sprema kao da je i kući - društvo na brodu se dogovara kako će i gde provesti veče, vrlo često se čuje muzika, razgovori o utiscima od dana koji zamire.

Kako god da su kabine bile komforne i udobne, najlepša spavanja i jutarnja buđenja sam imala kad sam uspela da se dokopam spoljnih ležajeva. Ali zato... da se vratim na one tri velika broda. Hrvati imaju vrlo interesantan vid ekskurzija školskih - kao što mi puštamo decu da obilaze domovinu, tako i oni organizuju za klince nekoliko dana obilaska ostrva.