Prekvalifikacija u Medicinsku Školu: Put do Novog Zanimanja i Posla

Zašto Razmišljati o Prekvalifikaciji?

U današnjem vremenu, mnogi se suočavaju sa izazovom pronalaženja stabilnog posla. Srednja stručna sprema često nije dovoljna na tržištu rada koje je sve zahtevnije. Upravo u ovakvim situacijama, prekvalifikacija postaje realna i često jedina opcija za promenu životnog kursa. Posebno su tražena zanimanja iz oblasti zdravstva, gde se konstantno osjeća manjak kvalifikovanog kadra. Razgovori na forumima i iskustva stotina ljudi pokazuju da je upravo medicinska škola jedan od najčešćih izbora za one koji žele brzo i efikasno da steknu novu, traženu profesiju.

Kroz ovaj članak, na osnovu brojnih iskustava i pitanja, sistematizovaćemo sve što je bitno znati o procesu prekvalifikacije u srednju medicinsku školu u Srbiji.

Šta je Prekvalifikacija i Kome je Namenjena?

Prekvalifikacija predstavlja obrazovanje za drugi obrazovni profil u istom trajanju. U praksi, to znači da osoba koja već poseduje diplomu jedne srednje škole (bilo trogodišnje ili četvorogodišnje) može da polaže samo razliku predmeta kako bi stekla diplomu drugog zanimanja. Ovaj proces je regulisan Zakonom o srednjoj školi i omogućen je u gotovo svim srednjim školama, kako državnim tako i privatnim.

Proces je posebno popularan među onima koji su završili gimnazije ili manje tražene stručne škole (kao što su hemijska, ekonomska, mašinska, elektrotehnička, frizerska, zubotehnička, pravno-birotehnička i sl.), a žele da se usmere ka traženijim zanimanjima poput medicinske sestre tehničara, medicinske sestre vaspitača, farmaceutskog tehničara, fizioterapeuta ili laboratorijskog tehničara.

Važno je napomenuti da postoji i pojam dokvalifikacije, koji se odnosi na obrazovanje za drugi profil u dužem trajanju, ali je u svakodnevnom govoru termin "prekvalifikacija" postao opšteprihvaćen za oba procesa.

Zašto Baš Medicinska Škola?

Prema podacima sa portala za zapošljavanje i iskustvima korisnika, medicinska zanimanja su među deficitarnim. Konkretno, farmaceutski tehničar, medicinska sestra tehničar (opšti smer) i medicinska sestra vaspitac su često na listi traženih zanimanja. Naravno, potražnja varira od grada do grada - u većim urbanim centrima poput Beograda i Novog Sada oglasa ima više, ali i konkurencija je veća.

Ključne prednosti koje navode oni koji su se već uputili ovim putem su:

• Relativno brz proces: U zavisnosti od broja predmeta za razliku, prekvalifikacija se može završiti za 6 do 12 meseci.
• Praktično znanje: Obrazovanje je usmereno ka praktičnim veštinama koje su neophodne na radnom mestu.
• Mogućnost daljeg usavršavanja: Diploma srednje medicinske škole otvara vrata za upis na visoke medicinske škole i fakultete.
• Šansa za inostranstvo: Iako sa srednjom medicinskom školom teže nego sa fakultetom, postoje mogućnosti za rad u inostranstvu, naročito kao negovatelj ili pomoćno osoblje, a neke zemlje priznaju naše diplome.

Međutim, važno je biti realan. Kao i u svakoj drugoj branši, veza i poznanstva i dalje igraju veliku ulogu u pronalaženju prvog posla u državnoj ustanovi. Ipak, otvaranje privatnih apoteka, klinika, igraonica i vrtica stvara sve veću potražnju za kvalifikovanim kadrom.

Kako Izgleda Proces Prekvalifikacije: Korak po Korak

1. Odabir Smera i Škole

Prvi i najvažniji korak je odluka koji smer vas interesuje. Najtraženiji su:

• Medicinska sestra tehničar (MST) - opšti smer: Najširi spektar rada, omogućava rad u bolnicama, domovima zdravlja, patronaži. Zahtevniji je po obimu gradiva.
• Medicinska sestra vaspitac (MSV): Rad u jaslicama, vrtićima, rodilištima i pedijatrijskim odeljenjima. Idealno za one koji vole rad sa decom. Manje je opterećen teorijom iz teških medicinskih predmeta, a više pedagogijom i psihologijom.
• Farmaceutski tehničar: Rad u apotekama. Često se navodi kao deficitarno zanimanje.
• Laboratorijski tehničar, Fizioterapeut, Sanitarno-ekološki tehničar - drugi specijalistički smerovi.

Zatim treba odabrati vrstu škole: državnu ili privatnu. Forumski razgovori obiluju poređenjima, a glavne razlike su:

• Državna škola (npr. Medicinska škola "Dr Milenko Hadžić" u Nišu, "Dr Ruzica Rip" u Somboru, Deligradska u Beogradu): Cene su niže (upis godišnje školarine oko 10-15 hiljada dinara, ispiti 1500-2500 dinara), ali su ispitni rokovi ređi (obično svaka 2-3 meseca), proces može da se otegne, a profesori su često stroži i zahtevniji. Praksa je obično organizovana i obavezna u punom obimu.
• Privatna škola (npr. "Dositej Obradović" u Novom Sadu, "Hipokrat" u više gradova): Skuplje je (godišnja školarina 150-200 evra, ispiti 3000 dinara), ali su rokovi svakog meseca, moguće je prijaviti do 3 ispita po roku, a pristup profesorima i administraciji je fleksibilniji i prilagođenijih učeniku. Često se navodi da je "lakše" položiti. Praksu učenik sam organizuje u dogovoru sa ustanovom.

Mnogi forumaši ističu pozitivna iskustva sa privatnom školom "Dositej Obradović", navodeći ljubaznost osoblja, redovne rokove i spremnost da se izađe u susret učenicima.

2. Prijava i Dokumentacija

Za upis na prekvalifikaciju potrebno je podneti:

• Molbu za upis.
• Original i kopiju diplome završene srednje škole (overenu u opštini).
• Original i kopiju svih svedočanstava (overene).
• Izvod iz matične knjige rođenih.
• Dve fotografije (format za ličnu kartu).
• Potvrdu o uplati školarine (prve rate).

Škola će zatim, na osnovu vaših prethodnih svedočanstava, sastaviti diferencijalni ispit - spisak predmeta koje morate da položite. Polažu se samo oni predmeti koje niste imali u prethodnoj školi. Ako ste iz gimnazije, to će biti skoro svi stručni predmeti. Ako već imate završenu neku drugu medicinsku školu, razlika će biti minimalna.

3. Učenje i Polaganje Ispita

Nastave kao takve nema za vanredne učenike. Učenje je samostalno, uz mogućnost konsultacija sa profesorima pre ispita. Materijal za učenje (knjige, skripte) učenici nabavljaju sami - u knjižarama, kopirnicama ili preko preporučenih distributera (za privatne škole često postoje kontakt kopirnice koje šalju materijal poštom).

Stručni predmeti (anatomija, fiziologija, patologija, mikrobiologija, hirurgija, interna medicina, pedijatrija, zdravstvena nega) polažu se usmeno, pred komisijom. Opšti predmeti (psihologija, sociologija, filozofija) često se polažu pismeno, u formi testa.

Zlatno pravilo forumaša je: "Prijavljuj po 3 ispita mesečno i ne odlaži". Na taj način se sve može završiti za 6-9 meseci. Ključ uspeha je disciplina i organizacija vremena.

Ispitna iskustva su različita. Neki profesori su stroži i zahtevaju detaljno znanje (naročito iz anatomije), drugi su spremniji da pomognu i vode računa da učenik pokaže suštinsko razumevanje. Savet je da se uči sa razumevanjem, a ne napamet, naročito za predmete kao što je anatomija gde je poželjno znati latinske nazive.

4. Obavljanje Stručne Prakse

Praksa je obavezan deo obrazovanja i zahteva odvojeni angažman. Za svaku godinu (odnosno grupu predmeta) postoji određeni broj obaveznih časova (npr. 60-70 sati za prvu godinu). Učenik od škole dobija uput za praksu i sam je dužan da se dogovori sa odgovarajućom ustanovom (bolnica, dom zdravlja, vrtić) da je odradi.

Ovde može biti prepreka. Neke državne ustanove zahtevaju da škola sa kojom saradjuju ima sklopljen ugovor o praksi, što privatne škole često nemaju. Rešenje je onda tražiti praksu u privatnim klinikama, apotekama ili vrtićima, ili u manjim mestima gde su manje striktni. Iskustva pokazuju da je često lakše dobiti pristup u privatnim ustanovama.

Sadržaj prakse zavisi od smera. Za MSV to znači rad sa decom u jaslicama: hranjenje, presvlačenje, igra, nadgledanje. Za MST to je posmatranje i pomoć medicinskom osoblju u bolnici: priprema bolesnika, pomoć pri previjanju, praćenje vitalnih znakova, vođenje dokumentacije.

Praksu je moguće odraditi i nakon položenih svih ispita, pre polaganja maturskog ispita.

5. Završetak: Maturski i Diploma

Nakon položenih svih predmeta i odrađene prakse, polaže se maturski ispit. On podrazumeva polaganje nekoliko kliučnih stručnih predmeta (npr. za MST: hirurgija, interna medicina, pedijatrija) i možda srpskog jezika. Nakon toga se stiče pravo na diplomu srednje medicinske škole, koja je pravno ravnopravna diplomi stečenoj redovnim školovanjem, pod uslovom da je škola akreditovana.

Važno je proveriti da li škola naplaćuje dodatne troškove za "maturski rad" ili "diplomu" pored redovne školarine, kako ne bi bilo neprijatnih iznenađenja na kraju.

Šta Nakon Diplome? Pripravnički Staž i Zaposlenje

Dobijanjem diplome put se ne završava. Da biste radili u državnoj zdravstvenoj ili predškolskoj ustanovi, potrebno je odraditi pripravnički staž i položiti državni ispit.

• Za Medicinsku sestru tehničara (MST): Pripravnički staž traje 6 meseci (3 meseca u Domu zdravlja i 3 meseca u bolnici). Volontira se, mada u nekim slučajevima postoji mogućnost da se prima simbolična naknada preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Nakon staža polaže